 Nesto malo preko 2 sata pred nepunim Domom sindikata John Mclaughlin je odrzao koncert za pamcenje. Rasplozen od samog starta primecujuci da ga dugo nije bilo (koliko pamtim ovo je njegov cetvrti nastup u Beogradu – prim.) izrazio je nadu da cemo ga cesce vidjati... Promovisuci novi album “Industrial Zen” sa John-om je na bini bio i Dominic Di Piazza (radio sa John-om na albumu “Que Alegria”) na basu i saradnici sa poslednjeg albuma Gary Husband (perkusije i klavijature) i Mark Mondesir na bubnjevima. John koji u svakom momentu fascinantno kontrolise ton na svojoj gitari se u potpunosti vratio elektricnoj gitari (za razliku od npr. Al Di Meola-e koji paralelno svira i akustiku i elektriku) i maestralno kontrolise ton u svakom momentu a narocito u delovima kada brzi tempo zahteva brzinu i virtuoznost. Iako i danas provejava da je on “Mahavishnu John” njegov ton je danas precizan, cist i za razliku od sedamdesetih jasno je odredjena kompozicija onim pravilima koje namece nasledje i teorija muzike. Pa ipak bili smo pocastvovani slobodnom improvizacijom John-ovom (uz pomoc Mark-a i Gary-ja bubnjarski i perkusionosticki) i taj detalj je, ma kako to zvucalo maliciozno, pokazatelj koliko smo ovde u Srbiji staromodni i mali po shvatanju i kozumiranju muzike…  Na tragove se mogao primetiti bledi sjaj sedamdesetih kod Gary Husband-a i njegovog harmonskog resenja dok Mclaughlin solira jer je podsecalo na nasledje iz “Mahavishnu” perioda koje je Ian Hammer ostavio. Jedini, ako se tako moze reci, incident bio je, kada je posle nekih 30-ak min. koncerta John zeleci da se obrati nama u publici, desno od sebe primetio u prvom, drugom redu coveka koji razgovara preko mobilnog telefona. Prvo preko mikrofona, naravno nista sujetno ali vrlo uljudno, ne opomenuvsi, obratio se doticnom da je malo neugodno… Ocigledno ignorisan od strane osobe koja ne shvata svoju ulogu u vremenu i prostoru u kome se nasla John, ostavivsi mikrofon prilazi posetiocu kome je kultura nepoznanica u recniku i zivotu i dostojanstveno postavlja pitanje: ,,Pa zar morate i na koncertu da telefonirate?” Publika je taj John-ov cin pozdravila aplauzom kao sto je ovde inace praksa da pozdravljamo hrabrije od nas…
John Mclaughlin ovde nikada nije ,,odradio” koncert. Jos iz vremena “Shakti” ili sa L. Coryell-om i Paco-m ili sa svojim triom i 16. maja 2008. ostavio je bez daha sve svojim umecem, celokupnim koncertom, saradnicima sve prisutne u ,,Domu sindikata”. Publika mu je to uzvratila podrskom tokom pesama aplaudirajuci na one predivne momente kojih je dosta bilo … Vracen na bis ostavio je posle koncerta deo sebe, deo muzike i deo pozitivne energije … Oni srecnici u publici su to dobili zahvaljujuci ,,Areni” kao organizatorima…
Veliko hvala…
|
