 Na sinoć održanoj prvoj tamkičarskoj večeri demo bendova u Niškoj banji glasovima publike odlučen je pobednik prve polufinalne večeri – mladi niški bend Embrio Špajz (Embrio Shpayz). Svirka je počela nešto posle nešto pre 10 sati sa repkor/nu metal bendom iz Niša, Embrio Špajzom kome je ovo bio prvi javni nastup. Bend koji čine vokalisti Aleksdandar Gigov i Dušan Mirković, gitarista Nenad Tasić, basista Petar Jovanović i bubnjar Darko Milenković, već sa prvim notama je napravio sjajnu atmosferu. Publika je jasno pokazala svoje oduševljenje, a sada znamo da u Nišu ima velikog broja fanova ove mlade grane metal muzike. Embrio Špajzovci su ovom prilikom publici predstavili svoje autorske pesme „Society Down“, „Minorities“, „Straight Line“, „Sometimes“, „Depressothetic“, „Bartza Next“, „Self-Abused“, „Chuck“ – pesma posvećena filmskoj zvezdi Čak Norisu, „So Fucked Up“, „Move Up“ i jedina obrada „Edgecrusher“ grupe Fir Faktori (Fear Factory). Iako je ozvučenje bilo katastrofa, Embrio Špajz je jedini bend večeri koji je na njemu uspeo da zvuči sjajno.
Sledeći izvođač je bila niška grupa Glad koja svira stvari u klasičnom hevi metal fazonu. Svoj nastup su otvorili obradom pesme „Wake Up Call“ a potom su nam predstavili svoje stvari koje je publika sjajno prihvatila. Pesme se zovu „Ima dana za megdana“, „Nokat i meso“, „Svet je tvoj“ i „Sveti Gral“ na kojima su se bez obzira na loše ozvučenje mogle čuti odlične vokalne sposobnosti Nemanje Vacića. A publiku su oduševili obradama „Tout Le Monde“, „Evil That Men Do“, „Hearts on Fire“ i „I Want Out“. Atmosfera koju su napravili članovi benda Aleksandar Videnović, Darko Đorđević, Miloš Jovanović, Laza Lazarević i već pomenuti Nemanja Vacić, stavila mi je jasno do znanja da ima nade za opstanak hevi metal muzike u Nišu. Dodaću još kao veliku plus što su im autorske stvari na srpskom jeziku.
Poslednji bend večeri je bio Kritikal Solušn (Critical Solution) koji je na moje veliko razočarenje nastup počeo obradama, a autorske stvari su ostavili za kraj kada je najveći deo publike već bio na stanici čekajući poslednji autobus do grada. Kao što sam već pomenuo, ozvučenje je bilo očajno i nije nimalo išlo u prilog ovom bendu, vokal se slabo čuo jer su ga gitare i bubnjevi gušili, a bas gitara kao da nije ni postojala, iako je Nemanja Stošić sebe predstavio kao pravog rokenrol muzičara koji nije nijednog trenutka mirovao na bini. Bogoljub Manić je svojim laganim ali upečatljivim kretanjem na bini pokazao da ima dosta iskustva kao pevač. Janko Petrović je briljirao na gitari kao i Bojan Ilić za bubnjevima dok je Stefan Marković na drugoj gitari delovao bezvoljno i nezainteresovano. Momci su svirali obrade „It's so easy”, „Fool for your loving”, „Wild side“, „Running with the devil“, „Lick it up“, „Ain't talkin' about love“, „We’re not gonna take it“, „Youth gone wild“ i autorske stvari „Wild angels“ , „Animal eyes“ i „Riot in the town“.
Sve u svemu, lepo veče u Banji, super svirke sa nažalost lošim ozvučenjem. Datum održavanja druge polufinalne večeri, kao i spisak učesnika biće naknadno objavljen.
|
