U današnje vreme kao da je svaki srednjovečni rokenrol entuzijasta osetio poziv i potrebu da zavijori zastavom i krene u osvajanje svete zemlje, odnosno pobuđivanje rokenrol svesti. Bitke se biju, žrtava samo na našoj strani, a pobede nigde na vidiku. Možda je vreme da promenimo strategiju, pomislio bi svaki vojskovođa.

Pre dva meseca na RTSu je ex-yu heroina Slađana Milošević, naoružana besom, ušla u duel sa prvom osobom Grand produkcije Sašom Popovićem i nespremna za argumentovanu borbu samo ponizila rokenrol u očima prosečnog gledaoca. Vreme je da shvatimo da nije Grand produkcija kriva što se ne sluša dovoljno rokenrol. To je jedan medij koji promoviše turbo folk, a postoje još četiri nacionalna koja mogu (po nekim zakonima i moraju) promovisati druge oblike muzike. To su shvatili i na televiziji B92 pa su napravili "Jelen Top 10", ali sa stravičnom greškom. Opet jedna određena podvrsta rokenrola dominira pa bih je bez imalo stida nazvao jeftinom kopijom Grand šoua. Muzičkom programu u zemlji nedostaje raznovrsnost i pre svega, otvorenost. Bez ikakvih uslova i izdavačkih kuća koje će forsirati samo svoje bendove.

Leto je vreme festivala na otvorenom koje svi koriste ne bi li po svaku cenu napravili nekakvo takmičenja demo bendova, čisto reda radi. Svi u startu pomisle da je takvu manifestaciju lako organizovati i kad za to dobiju jako, jako skromne finansije, sve pada u vodu. U startu se nađe najjeftinije moguće ozvučenje, jer je navodno bolje održati festival, makar zvuk bio nula, nego ga ne održati uopšte (čuveno srpsko "bolje išta nego ništa"), a od osvetljenja se nabave dva reflektora, čisto da nešto svetli. Što se bendova tiče, uglavnom može bilo koji bend da se prijavi, pod uslovom da sami finansiraju put i smeštaj i zaborave na honorar. Ako sami plaćaju za to, zar u stvari ne plaćaju učešće na festivalu? Neki bi to čak okarakterisali i kao mito. Kada se i konačno održi festival, zvuk krči i zuji, a bendovi deluju kao da kolju jariće. Zašto bi iko pri zdravom razumu želeo da čuje i vidi ovako nešto?

Dogle god se ovako ponašamo, udaraćemo glavom u zid, nećemo ga probiti, ali ćemo imati puno čvoruga. Bez ikakve namere da nekog reklamiram, pomenuću banjalučki demo fest kao primer odlično zamišljenog i realizovanog festivala, što dokazuje da je na ovim prostorima ipak moguće napraviti tako nešto. Samo se pametnim i dobro promišljenim potezima može doći do cilja. Rokenrol je u svetu poput hotela sa pet zvezdica, dok smo ga mi napravili na oronuli motel sa svežim telesnim tečnostima na posteljini.