AZRA I BRANIMIR "DŽONI" ŠTULIĆ

Branimir Štulić, rock protagonista koji je ostao dosledan sebi, uprkos kritikama, uvek je radio ono što voli, a ne ono što su drugi očekivali od njega. Njegove ploče dostizale su tiraže od preko 300 000 primeraka.

Mnogi novinari godinama su ga proglašavali najvećim fenomenom rocka na prostorima Ex Yu, dok su ga ugledni rock kritičari nazivali " megalomanom i silnikom koji nekritički objavljuje sve što napiše ".

Branimir Štulić poznat pod nadimkom Johnny, rođen je 11. aprila, 1953.godine u Skoplju. Ključne godine odrastanja i afirmacije proveo je u Zagrebu.

Maturirao je 1972. godine , tema rada bila je: "Pariska komuna". Rad oslikava njegovo interesovanje za socijalne i društvene probleme. Studirao je na Filozofskom fakultetu, međutim odsek je nekoliko puta menjao, da bi se na kraju zaustavio na sociologiji. Kao samouki gitarista, vežbao je danonoćno.

U početku karijere često je nastupao sam, sa akustičnom gitarom i to pretežno po žurkama gde je izvodio svoje, ali i tuđe pesme raznih žanrova. U to vreme napisao je dobar deo pesama koje su se kasnije našle na ranim albumima Azre. Prva grupa koju je osnovao zvala se Balkan Sevdah Bend. Svirali su sve, od Džonijevih pesama, preko sevdalinki do Beatlesa. Džonija su prijatelji odgovarali od pevanja jer im se nije sviđao njegov glas u grču, kao ni njegovo umeće sviranja gitare, ali pesma "Balkan" dokazala je suprotno, pesma nosi u sebi glavne odrednice Štulićevog autorskog senzibiliteta. Vremenom bend se sve više okreće rocku, i kroz njega prošlo je mnogo muzičara. O tome kako je odabrano neobično ime benda postoje različite priče i anegdote. Međutim, Džoni je sve to jednom prilikom opovrgao ispričavši o nastanku Azre sledeće: " Januara 1977. godine za šankom Teatra u Zagrebu, domaći su anarhisti ispijali loze i pričali o politici. Drušvo se zabavljalo, jer je izvesni Doko dobio kćerku. Valjalo je odabrati ime. Džoni je znao stihove Heinove pesme koja ga je očarala: " Kazuj robe, otkuda si, iz plemena kojega si? Ja se zovem El Muharem, iz plemena starih Azra, što za ljubav život gube i umiru kada ljube."

Ovi stihovi fascinirali su Štulića. Džoni je bio nezadovoljan " Sevdahom" i tražio je ime za bend koji je planirao osnovati. Bend je oformljen nekoliko nedelja kasnije, a kćerkica čije se rođenje slavilo dobila je takođe ime Azra. U to vreme dogodilo se nešto što će kasnije biti presudno za uspon novonastale grupe. Darko Putak tražio je prostor u Zagrebu, gde bi otvorio omladinski klub koji bi se razlikovao od ostalih. Turistički savez grada ustupio mu je "Lapidarij". U tom prostoru održaće se niz manifestacija koje će izmeniti poimanje pop-kulture. Rock, strip i moda zaživeće, napokon sa ostalim činiocima kulture kako u Zagrebu, tako i u celoj bivšoj Jugoslaviji. U vreme kada je Štulić osnivao Azru, u "Lapidarij" došao je Marijan Crnarić, koji je započeo akciju Yurm- yu rock momenti. Azra je održala nekoliko koncerata u "Lapu". Džoni je prvi zapevao o sporednim temama, u želji da se u njegovim pesmama prepozna gradska svakodnevnica. Pesme: " Lutamo kroz noć", " Sami ti i ja" bitno su izmenile poglede na odnose među mladima. U prvom sastavu Azre bili su: basista Branko Matun, gitarista Josip Juričić, bubnjar Paolo Svecci i Džoni kao frontmen i gitarista. I pod novim imenom česte su promene u postavi benda, tako da tokom '77. i '78. godine, Štulić nastupa sa Jurom Stublićem, Jurijem Novoselićem, Marinom Pelajićem i Mladenom Juričićem. Jura i Džoni, kao dve jake autorske ličnosti, nisu mogli dugo da izdrže pod istim krovom, pa se čitava ekipa odvaja od Džonija i formira sastav Film. U to vreme Džoni postaje član Parnog valjka, ali ni ta kombinacija nije dugo potrajala. Vrativši se ideji Azre, Džoni za stalnog saradnika prihvata bubnjara Borisa Lajnera koji je u to vreme svirao sa grupom Haustor. Dugo su tražili adekvatnog basistu.Njih dvojica su snimili prvi singl sa pesmama "Balkan" i "A šta da radim". U studiju pomogli su im: Zlatko Mikšić Fuma, basista Parnog valjka, prateće vokale pevao je Mladen Juričić, gitarista Filma, dok je Husein Hasanefendić svirao gitaru i obavio produkciju. Azri se uskoro pridružio basista Mišo Hrnjak. Trio koji je snimio ključne ploče Azre bio je formiran.

Debi album snimljen je 1980. godine, smatra se jednim od najjačih debija u YU rocku. Džoni demonstrira tekstove sa temama koje dotadašnja scena nije poznavala.

Na debiju našlo se i dosta ljubavnih pesama. Kada je debi album stigao u prodavnice, publika je već uveliko znala pesme, tako da je na koncertima grupa odlično prolazila. Dobar prijem prvog albuma otvorio je Azri vrata Jugotona. Sledeći potez bio je singl sa pesmom "Lijepe žene prolaze kroz grad". Singl je ujedno bio najava za dupli album "Sunčana strana ulice". Na vrhuncu slave, Džoni je bio opsednut mišlju da će Rusi uništiti svet. Sa mnogo gorčine govorio je tada o " zlu koje se širi iz Moskve", tada su nastale prve političke pesme: "Užas je moja furka", "Poljska u mom srcu", "Kurvini sinovi", "Uvijek ista priča", "Odlazak u noć". Posle turneje po Jugoslaviji, koja je trajala tokom leta i jeseni, Azra je u zagrebačkom klubu Kulušić oktobra 1981. godine održala sedam koncerata koji su snimani za trostruki živi album "Ravno do dna". Snimak sa koncerta održanog 21. oktobra objavljen je na živom albumu marta sledeće godine. Uoči izlaska ploče, Azra je održala sedam rasprodatih koncerata u beogradskom SKC-u.

Sledeći, dupli album "Filigranski pločnici" izlazi već juna iste godine. Na njemu su politički komentari još direktniji. "Tko to tamo pjeva" upućena je drugu Titu, "68" propalim revolucionarima, ploča sadrži i ljubavne pesme "Volim te kad pričaš", "Kao ti i ja", "Ne prodajem nasmiješenog psa". Tu fazu rada zaokružuje singl "E pa što", posle koga grupa kreće silaznom putanjom. Već januara 1983. godine Džoni u Frankfurtu snima ploču "Kad fazani lete" , sam sa Lajnerom, jer je Hrnjak napustio grupu i muziku posvetivši se religioznoj sekti.

"Krivo srastanje" je najzreliji Džonijev album, nastao sa Lajnerom godinu dana kasnije, takođe u Frankfurtu. Posle ploče "Krivo srastanje", Džoni se preselio u Holandiju gde je snimio trostruki album "It Ain't Like In The Movies At All" na kome se nalaze nove, ali i puno starih pesama prepevanih na engleski. Lajner ređe radi sa Džonijem. Paralelno svirajući sa brojnim zagrebačkim sastavima. Lajner, basista Srđan Žljebačić Saher (ex Haustor) i gitarista Mladen Juričić (ex Film) formiraju grupu Vještice. Tokom mirovanja Azre, Džoni se nakratko pridružio grupi Cadillac 66 sa kojom je u klubovima izvodio rock standarde. Sa njima je svirao i po nemačkim klubovima.

Sledeću ploču "Između krajnosti" radi u Zagrebu sa Lajnerom, Jurom Pađenom (ex Grupa 220, Parni valjak, Aerodrom) i basistom Stivenom Kipom. Tokom 1987. godine ista ekipa je na turneji snimila četvorostruki živi album. Sledeći album je "Balkanska rapsodija". "Balegari ne vjeruju sreći" snimljen je početkom devedesetih sa Sevdah Shuttle Bandom. Sa ovog albuma izdvojila se pesma "Lilly Of The West" iz repertoara Boba Dylana koja je u Džonijevom prepevu dobila naziv "Usne vrele višnje". Početkom 1984. godine Džoni je od Jugotona dobio nagradu “Zlatna ptica” za milion prodatih ploča. Posle koncerta na Hvaru 15. avgusta 1990. godine grupa prestaje da postoji.Tokom devedesetih Kumuna i Croatia records veći deo ploča Azre objavile su kao reizdanja na CD-u. Štulićeve pesme su predstavljene u knjigama "Filigranski pločnici" i "Big Bang". U Antologiji rock poezije "Pesme bratstva i detinjstva" , Štulić je zastupljen sa dvadeset jednom pesmom.

Pojava Azre i Štulića je od presudne važnosti za jugoslovenski rock'n'roll. Štulić je bio prvi koji je u rock uneo ozbiljne sadržaje koje je jednako ozbiljno tretirao, a da pritom nikada nije odstupao od osnovnih pretpostavki izvornog rock'n'roll. Štulićeva najbolja i najznačajnija dela nastala su u razdoblju od 1979. do 1984. godine.

Štulićevo provociranje nikada nije bilo bez pokrića. On je intuitivno osećao sve fenomene urbanog života, ma koliko oni bili zastrašujući. Retko ko se usudio u to vreme da peva o policiji, demokratiji, bludničenju…Retko koji rocker se mogao pohvaliti da u gotovo svakom većem gradu ex Yu ima svoj grafit: "Džoni je Bog". O njemu su pisali priče, ižmišljali anegdote, mrzeli ga, obožavali, imitirali…Ali će ostati zapamćen po promenama koje je napravio u razvoju muzike na ovim prostorima. Danas je i njegovim najvećim protivnicima postalo jasno da su Džoni i Azra ostavili najdublji trag na rock sceni osamdesetih.

Na pitanje zašto je u životu sve radio onako kako je radio, odgovorio je: "Htio sam biti odgovoran samo sebi!"

Diskografija:

Singlovi:

“Balkan” / “A šta da radim” (Suzy 1979.)
“Lijepe žene prolaze kroz grad” / “Poziv na ples” / “Suzy F.” (Jugoton 1980.)
“Đoni, budi dobar” / “Teško vrijeme” (Jugoton 1982. koncertni)
“E pa što” / “Sloboda” / “Gluperde lutaju daleko” (Jugoton 1982.)
“Nemir i strast” / “Doviđenja na vlaškom drumu” (Jugoton 1983.)
“Klinček stoji pod oblokom” / “Flash” (Jugoton 1984.)
“Mon ami” / “Duboko u tebi” (Jugoton 1984.)

Albumi:

Azra (Jugoton 1980.)
Sunčana strana ulice (Jugoton 1981. dupli)
Ravno do dna (Jugoton 1982. trostruki koncertni)
Filigranski pločnici (Jugoton 1982. dupli)
Singl ploče 1979. – 1982. (Jugoton 1982. kompilacija)
Kad fazani lete (Jugoton 1983.)
Krivo srastanje (Jugoton 1984.)
Kao i jučer (single ploče 1983. – 1986.) (Jugoton 1987. kompilacija)
Između krajnosti (Jugoton 1987.)
Zadovoljština (Jugoton 1988. četvorostruki koncertni)
Blasé (Hi Fi Centar 1997. dupli CD)
The Ultimate Collection (Croatia Records 2007. dupli kompilacija)

Džoni Štulić solo

It Ain’t Like In The Movies At All (Diskoton 1986. trostruki)
Balkanska rapsodija (Jugoton 1989. dupli)
Balegari ne vjeruju sreći (Jugoton 1990.)
Sevdah za Paulu Horvat (Komuna 1995. CD)
Anali (Komuna 1995. dupli CD)