Priča o bendu Affect počinje krajem 2003 godine, kada su Darko Nikodijević i Nemanja Anđelkovic odlučili da snime nekoliko ideja koje su na gitarama svirali, i od njih naprave pesme. Tako je i bilo, do kraja 2003 godine snimili su tri stvari na gitarama, dok su bubanj isprogramirali na računaru. Svi aranžmani su bili gotovi i nedostajao je samo vokal. Rešili su da osnuju bend i pronađu ljude koji bi sa njima zajedno učestvovali u autorskom radu. Bend su nazvali Affect. U početku su imali nekoliko malih personalnih promena koje su se ticale bubnjara i basiste, ali pored toga glavno pitanje je ostalo nerešeno...Ko će biti vokal i u kom fazonu će pesme biti otpevane....Nisu imali drugog izbora, morali su da pozovu Vukašina Brajića. Vukašina su upoznali 2003 godine u Negotinu, uvideli su da dobro peva, svira gitaru i voli muziku. Pesme su na engleskom jeziku u melodičnom metal - rock fazonu koji su svi tad voleli. To se skroz uklapalo u Nemanjino, Vukašinovo i Darkovo viđenje benda.
Darko: “Leta 2004 godine smo se prvi put našli kod mene u stanu i za četiri dana snimili smo vokale za četiri pesme. Vukašinu su se pesme jako dopale i brzo ih je skapirao. Početkom 2005 godine, grupa dobija svoju stalnu postavu jer smo našli Nikolu Dimitrijevića koji je svirao bas gitaru i Željka Despića koji je lupao bubanj.Ceo naš dalji rad je bio u studijskom i autorskom duhu. Moram da napomenem da je bilo jako mukotrpno i malerozno... Proces snimanja je trajao jako dugo, cak do 2006 godine, i sve pesme smo snimali bezbroj puta... To je zbog toga što smo bili suviše perfekcionisti. Pesme smo snimali na računaru, neke stvari smo programirali i kako smo mi napredovali u muzičkom znanju tako smo i pesme modifikovali i snimali ponovo. Sam proces preslušavanja vlastitih pesama nije lak, što zbog toga što vam pesma dosadi pa onda dobijete želju da nešto promenite, što zbog subjektivizma...Autori pesama uvek drugačije čuju pesmu nego slušaoci. Vukašin, a ni mi ostali u grupi nismo bili potpuno zadovoljni time kako je zvučao njegov glas. Glas mu je bio tanak i kad se još na to doda da su naše tehničke mogućnosti snimanja bile jako ograničene dobija se sledeće...Ako želite da snimite svoj album ne možete to da uradite u kućnom studiju, već mora da se angazuju profesionalci u profesionalnom studiju koji ce proces snimanja odraditi korektno, a za to vam nisu potrebni samo vreme i dosta novca već i sreća“.
Krajem leta 2006 godine, stupili su u kontakt sa direktorom PGP RTS-a Ognjenom Uzelcem. O njemu imaju zaista lepo misljenje... On je jedan od retkih ljudi koji ima ambiciju da vrati rock muziku na svoje mesto i da se izbori sa turbo folkom koji je kancer naše kulture. Ognjen im je pružio mogucnost da PGP izda Affectu promotivni cd singl sa dve numere. Trebalo je izabrati od deset pesama koliko su imali, koje dve će snimiti. Dogovor je bio da se na disku nađe melodična autorska numera "Ništa više ne ostaje" na srpskom jeziku (izvorna numera na engleskom je “Read from my eyes”) i instrumentalna obrada tradicionalne srpske pesme "Ajde Jano", koju su oni svirali u heavy metal fazonu. U jesen 2006 godine su u studiju 5 PGP RTS-a snimili, a u aprilu 2007 godine izdali taj promo-singl. CD je imao za cilj da bude mali promotivni primerak muzike benda Affect, a od reakcije publike i medija zavisilo je kako će i šta dalje raditi. PGP je 150 primeraka podelio radio stanicama širom Srbije, dok su oni kao članovi benda ostatak tiraža delili prijateljima i svima onima koji su želeli da imaju disk.... Mesta na kojima su uživo nastupali bila su ona na kojima se svira Rock & Roll u Beogradu, a sto se tiče ostatka Srbije, u pomoć im je pritekla ekipa radio Beograda 202 koja organizuje svirke i podržava mlade bendove.. Ivana Nikodijević pomagala im je na živim nastupima, jer je bend sa klavijaturama i njenim pratećim vokalom zvučao kompaktnije....
Darko:“...Međutim kako to obično biva kod nas..... Kao muzičari, produkcijom singla nismo bili zadovoljni i zbog toga nismo imali veliku želju da cd promovišemo. Neću sad ulaziti u razloge zašto snimak nije ispao kako treba, ako ga sluša prosečan slušalac on verovatno neće čuti mane koje muzički obrazovan slušalac čuje.... Pogotovo Vukašin nije bio zadovoljan svojim vokalom, koji tada nije zvučao tako dobro kao sto zvuči danas na“..
O nastavku rada benda i pisanju pesama Darko Nikodijević dalje kaže…
Darko: “Rad Affecta je zapao u jedan ćorsokak. Za to postoji više razloga: nemogućnost da se dopre do medija, velika količina novca, vremena i znoja treba da se uloži da bi bend funkcionisao, a pritom je jedino Vukašin od članova benda imao plan da se muzikom bavi profesionalno. Ostali iz benda su rad sa bendom ipak deklarisali kao hobi, a snimati albume i izdavati diskove ne spada u domen hobija. Tako da smo krajem 2007 godine odlučili da Affect stavimo na "Stand by". Što se tiče Vukašinove i moje saradnje ona se nastavila i posle benda. Drago mi je sto sam usmeravao Vukašina da se više bavi pevanjem, a manje sviranjem gitare jer su pevači danas deficitarni, barem u rock muzici“.
