BalkanRock Forum

Ovo sam napisao dok sam slusao The Doors pre jedno 2(mozda cak i 3) godine

ONE GIRL

One girl standing
and crying
in the street,
her heart beat
strong,for one
that she loves.

But he don't understand her,
he don't notice her
love for him,
and how her heart beat
strong for him.

Girl you gotta be strong,
girl never don't let your self down,but
girl stay on ground,
girl how does it sound
to you,he's not for you.

Oprostite za moj grammar I guess there is a few mistakes

Da se prikljucim ekipi. Ovaj sumorni dan podsetio me na avgust prosle godine kada je nastala ova pesma...

Sunday morning


I have spent long time living passively
All by myself in my own world
Wasting my life being frozen inside
With no will to praise and love
Until you came into my life
Like a sunshine after long rain
Fulfilling my world with happiness,
Flowers and your tender guitar play.


My heart thought it had found you
But the feelings that you had
Lasted from today until tomorrow
(Or maybe they were never there?)
I couldn’t say all the right words
That you needed to hear so much,
Those silly empty words
One early Sunday morning.


And as new day was rising on the east
Warm tears tried to cover the emptiness.
You were there but thousand miles away
Your presence and your warm touch
Hurted me like nothing before
I still can’t force my heart to understand,
It was sunny Sunday morning
But I felt it was all cold and rainy.


After everything you’ll call my name again
And you want me to be your friend
But you’ll never know how much I could love you
Because you decided to walk away
Not giving me second chance
To say all the right things you wanted to hear.
You’ll never know what I could give you,
Maybe you never didn’t care.

_________________

Ponekad je coveku potrebno sve ono najgore sto se u njemu krije
da bi mogao iz sebe da izvuce ono najbolje.
Sve je samo pitanje vladanja sobom.
I izbora.
Nista vise.

http://www.myspace.com/ivy_scarlet_witch

http://www.toxicmetal.in.rs/

ako neko ima nesto konkretno spremljeno u ladici i potreban mu je ilustrator ja bi rado suradjivala ..javite se

_________________
"This fight is not a game... Is your life a game?"

Sick Distortion - Demo (avgust 2009)



http://www.myspace.com/ducentije
http://www.myspace.com/sickdistortion



Сено је за коња, а допинг је за човека... Ту ти је живот - ту ти је смрт!!

Myself And I

I better found it,
can I describe it,
but can I loose it,
what if I loose it?

Care for me oh mighty walls,
I'm just a poor little child,
so lost between sorrow and pain!!

I want to run away but no one seems to care,
morbid thoughts are torturing me, am I still the blame?
I'm still not ordinary, should I even change?
lost inside, lost outside, can you be my friend?

Уосталом овај мој текст употребили на пројекту "Simetrial"...

_________________
"This fight is not a game... Is your life a game?"

Sick Distortion - Demo (avgust 2009)



http://www.myspace.com/ducentije
http://www.myspace.com/sickdistortion



Сено је за коња, а допинг је за човека... Ту ти је живот - ту ти је смрт!!

ja nemogu ovo procitat?...latinica?...

Zaboravih odakle si... Ali svejedno, ne znas cirilicu?!? Najjace pismo na svetu?
Salu na stranu, to je bio samo "copy/paste", poslacu ti stihove na pm...

_________________
"This fight is not a game... Is your life a game?"

Sick Distortion - Demo (avgust 2009)



http://www.myspace.com/ducentije
http://www.myspace.com/sickdistortion



Сено је за коња, а допинг је за човека... Ту ти је живот - ту ти је смрт!!

Evo jos jedne... Ovu sam pisao u stanju...

_________________
"This fight is not a game... Is your life a game?"

Sick Distortion - Demo (avgust 2009)



http://www.myspace.com/ducentije
http://www.myspace.com/sickdistortion



Сено је за коња, а допинг је за човека... Ту ти је живот - ту ти је смрт!!

Heroinu, volim te!


Hm...bilo jednom, u nekom lepom Beogradu, na nekom brdovitom i krvavom Balkanu? Da, baš tamo... Ne znajući više šta će sa sobom, krenula je u šetnju... Devojka sa dugom, crnom kosom, i sivim očima, skoro kost i koža šetala je bez cilja. Previše ju je gušila porodica, škola ju je mučila, a prijatelja skoro da i nije imala. Tu i tamo nađe se poneko, ali nije to što je ona htela... Želela je pravu, istinsku ljubav, nekoga ko će je voleti bez granica, i uraditi sve za nju. Mnogo je volela bebe, ali bilo joj je rano za to. Ipak je još uvek htela da ostvari neke želje u svom životu.
Šetajući besciljno, pevušila je svoju omiljenu pesmu Goblina - Ne trebam nikome... Nije marila za dešavanja u svojoj okolini, i sudarila se sa jednim dečkom... Bio je lep, imao je kraću crnu kosu, crne oči i prelep osmeh. Sluđeni pogledi su im se sreli, i par trenutaka su se na tome zadržali, ali je trajalo kao večnost... Skoro istovremeno izgovoriše: "Izvini! Jesi li dobro?" Pitala ga je da joj se pridruži u šetnji, ako je slobodan, na šta je on pozitivno odgovorio. Krenuli su sada zajedno da šetaju besciljno, pa kuda ih put odvede... Razgovarali su o svemu, od sasvim bezveznih do sasvim ozbiljnih tema. Mišljenja su im bila tako prokleto ista... Ta noć im je bila nezaboravna, puna toplih poljubaca, nežnih dodira, zavodljivih pogleda.
Desilo joj se ono što joj je najviše trebalo u tom trenutku - ljubav, pažnja, razumevanje. Da li je baš sve tako kao što izgleda? Prvi meseci te veze bili su nešto najlepše što je oboma moglo da se desi, ono što će pamtiti celoga života.
Ne želeći da je izgubi, nije joj rekao jednu, ali najvažniju stvar - bio je narkoman. U početku je bilo samo šmrkanje, ali kasnije je došlo i do vena...Mada, nekako je počela da sumnja u njega, njegovo ponašanje je bilo čudnije... Shvatio je da mora da izabere - ili da joj kaže i pokuša da je zadrži, ili da joj ne kaže i napusti je. Nije imao srca da je napusti, stoga je skupio hrabrosti i rekao joj. Njena reakcija je bila izuzetno smirena - nakon svega što je doživela, ništa je više nije moglo uništiti... Tražila mu je samo malo vremena da odluči šta će - da li da ga napusti ili da pokuša da mu pomogne u odvikavanju.
Nakon manje od sedmice, izgovorila je: "Donela sam odluku. Ljubavi, želim da ti pomognem. Ne želim da te izgubim, previše mi značiš. Šta bude biće, samo želim da budem uz tebe, pa čak i pod zemljom."
Napravili su kompromis, i odvikavanje je počelo... Bile su to mučne nedelje, za oboje. Ali, nekako su uspeli da se izbore sa tim i nastave svoj život. Uspeli su čak da zakupe i stan, i počeli su da žive zajedno.
Nakon nekog vremena, počeli su da izlaze, ali nikako jedno bez drugog.
U nekom Beogradskom klubu, na svirci, tiho im je prišao neki ne-baš-sasvim-svoj dečko. Nisu ni sutili - ponudio im je heroin. Bivši narkoman nije nikada siguran od recidiva, ma kakve oni vrste bili. Zbog čega je devojka popustila i pristala da kupe - ostaće zauvek misterija. Mislili su da će to biti samo jedno veče, i posle će nastaviti kao i do sad. Nakon nekog vremena nastavili su da uzimaju, ali ovaj put oboje... Ipak, droga je droga - kada prvi put uzmeš, sve ti je super a svako naredno uzimanje je želja za povratkom prvenstvenog osećaja.... Počeli su da propadaju, da rasprodaju sve što su imali u stanu, a da je imalo neku vrednost... Tu se krišom uvukla i prostitucija. Nisu ni slutili šta će biti nakon svega toga...
Ali, jedno veče im je promenilo život zauvek - odlučili su da "odmore" par dana, da pokušaju da se dovedu u normalno stanje. Kada su ih prošle prve krize, otišli su u vikendicu koju je dečko nasledio od oca... Bili su to nekako savršeni dani, samo za njih dvoje. Nekoliko dana kasnije, vratili su se u taj divni Beograd.
Ali, saznali su i da je devojka ostala u drugom stanju. Bila je to neizmerna sreća za njih. Ovaj put su definitvno prestali sa drogom, i vratili se u normalan život. Dečko je uspeo da se zaposli, a trudnoća je tekla sasvim normalno. Kupovali su odeću za bebu, igračkice, sa nestrpljenjem iščekivali porođaj. A onda je došao i taj dan - devojka je prebačena u porodilište, i porođaj je počeo. Sve je teklo kako treba, a onda je devojka počela da gubi puls... Niko nije ni slutio da bi moglo doći do komplikacija. Dečko je ispred sale čekao radosnu vest više od 7 sati, ali niko nije ništa govorio. Ti sati su se pretvorili u agoniju, postajao je sve nervozniji. Nakon sat vremena, iz sale je izašla babica uz reči: "Beba je dobro, ali nju nismo uspeli da spasemo"... Nije mogao da poveruje svojim ušima. Nekako su uspeli da ga smire. Došao je sebi, i odveli su ga do stakla da vidi bebu. Obuzeli su ga i tuga i sreća u istom trenutku. Ali, nije mu bilo rečeno da je devojka bolovala od side...

_________________

WaCkLeDuDe je napisao:

Ti si luda.

Ja sam fino dete!

KAFANSKI SONET

Konobare brate ne otvaraj vrata
Skrij me pod okriljem ovih mokrih dveri
Napolju je besnilo, puca brat na brata
Napolju su neljudi, napolju su zveri

Konobare brate stavi ključ u bravu
Ova četir` stola Tvoja su država
Ušao sam ovde da sačuvam glavu
Napolju je zveri nude za badava

Konobare brate zamandali vreme
Pokloni mi azil svog mokrog kraljevstva
Napolju su razvili radio-antene

Slobodne ludake huškaju na zverstva
Čuj lavež kerova, dolaze uhode
Konobare brate ne daj da me vode

gorela je divlja vatra sačinjena od pruta i kamena.
polako se gasi, gubi se plamen.
udaljenost, nesreća, samoća,
pokoravaju toplinu svetlosti te vatre.
u nepoznatom tinja plamen, nestaje
u njenoj blizini ponovo bukti.

zagušljiva prostorija ubija, pomućuje pogled ka njenom licu
moram da predahnem, da razbistrim misli.
idem, da bih hodao
sanjam na javi, da o tebi ne bih mislio.
mračni grad, dosadna svetlost, prazna lica,
hodaju pognute glave, priznali su poraz.

pogled je upućen ka nebu
ruka sakriva maleni izlaz koji nestaje.
ne znam gde taj put vodi,
zašto ga ruka spojenih prstiju sakriva?

vratio sam se, još samo malo, izdržaćeš, veruj u to.
od nemoći stežem pesnicu,
grebem po dasci,
bes je nezadrživ, izlazi.

izazvan je osmehom, izgleda tako iskreno,
volim da je srećnu posmatram.
lepom licu i suze pristaju,
ali ti nemoj zaplakati.

@ пустинадимак

Wow! Svaka cast!

_________________

Ponekad je coveku potrebno sve ono najgore sto se u njemu krije
da bi mogao iz sebe da izvuce ono najbolje.
Sve je samo pitanje vladanja sobom.
I izbora.
Nista vise.

http://www.myspace.com/ivy_scarlet_witch

http://www.toxicmetal.in.rs/

Pošto se prva pesma makar nekome svidela, postaviću još jednu.

koračam putem bez kraja
ne znam gde počinje, gde se završava
ne sećam se kada sam pošao, ka čemu idem.
ne znam šta tražim ovde.

put je loš, pun rupa
ne vidim ih, magla je pred očima
na stopalima su teške metalne cipele
saplićem se o svaki kamen,
krvava kolena, poderani dlanovi, razbijena glava,
nastavljam, oseća se izlaz.

tihi piskavi zvuci, ponekad glasni
se čuju sa grana starog drveća
osmesi se pojavljuju u mraku,
reči sa dva lica čitam sa usana
nastavljam, idem u nepoznato.

na trenutak se pojavljuje sunce.
probilo se, pobedilo rutinu preslikanih dana, nedelja i godina
nazire se nečiji iskreni osmeh, nečije usne,
sve to nestaje,
povratak na strmi put.

udario sam u nešto, kraj puta,
ili početak nekog drugog.
to su bela vrata iza kojih dolazi zaslepljujuća svetlost
pokušavam da ih otvorim, ne mogu, zaključana su
iznad njih se nalazi sat na kome piše ponovno otvaranja belih vrata.

na satu nema brojeva ni kazaljki,
sat su obeležili tvoji glasovi.
kada budem čuo pravu reč,
reč, koja će otvoriti vrata
znaću da počinje jedan lepši put
put posut trenucima sa tobom.

i meni se sviđaju samo tako nastavi!

_________________
"let there be sound", and there was sound
"let there be light", and there was light
"let there be drums", and there was drums
"let there be guitar", and there was guitar
"let there be rock"

U vagonu ostaces zavagoniran
U bazenu ostaces zabazeniran
u secanjima osecajan

Gluv gluvonemo zaspaces
slepo osakacen
nepokretno sanjaces

Okaci orden na srcani zalizak
i zanesen svojim iluzijama
pasces na slabu tacku
istackan tackama
od tackaste nade

Znam da uspevam
uspostavljam granice mogucnosti

Odlucno odlucujem
o svojim odlukama
Govorim glasno
i nosim vazduh sa sobom ...

_________________
http://www.myspace.com/miskoo12